Ta ljubav

Ta ljubav tako silna,
tako drhtava, tako očajna, tako nežna
ta ljubav
lepa kao dan
i ružna kao vreme
ta ljubav tako stvarna
ta ljubav tako divna
tako srećna
tako vesela
i tako jadno
drhteći od straha kao dete u mraku
a tako sigurna u sebe
kao neki spokojni čovek u sred noći
ta ljubav koja je izazivala
strah kod drugih,
gonila ih da govore
i primoravala da blede
ta ljubav tako vrebana
jer te druge mi smo vrebali
ganjani, ranjavani, gaženi, dotucavani,
poricani, zaboravljani
zato što smo tu istu ljubav mi ganjali,
ranjavali, gazili, dotucavali,
poricali, zaboravljali
ta ljubav cela celcata
još toliko živa a sva ozarena
to je tvoja ljubav, to je moja ljubav
ona koja je bila
to osećanje je uvek novo
i nije se izmenilo,
toliko stvarno kao neka biljka,
toliko drhtavo kao neka ptica
toliko toplo i živo kao leto
možemo oboje otići i vratiti se
možemo oboje otići i vratiti se
možemo zaboraviti
a zatim ponovo zaspati
pa probuditi se patiti bditi
pa ponovo zaspati
sanjati i smrt
zatim probuditi se, osmehnuti se,
smejati se i podmladiti se
naša ljubav zastaje tu
tvrdoglava ko magare
živa kao želja
svirepa kao sećanje hladna kao kajanje
nežna kao uspomena
hladna kao mermer
lepa kao dan
nežna kao dete
gleda nas smešeći se
i kazuje mnogo ne govoreći ništa
a ja je slušam drhteći i vičem
vičem za tebe
vičem za sebe
i preklinjem te
za tebe za sebe i za sve one koji se vole
i koji su se voleli
da, ja im vičem
za tebe za sebe i za sve druge
da ne znam
ostani tu, tu gde si
gde si bila tu ostani
ne pomiči se, ne idi
mi koji smo voleli
mi smo te zaboravili
ali ti nas ne zaboravi
jer nemamo drugog do tebe na zemlji
ne dopusti nam da postanemo hladni
da se udaljavamo sve više
odemo bilo gde
daj nam znak da si živa
a mnogo kasnije
na ivici nekog šipražja
u šumi uspomena
iskrsni odjednom
pruži nam ruku
i spasi nas.


Žak Prever