Zabranjeno je

Zabranjeno je plakati bez pouke
ustajati a ne znati sta raditi
imati strah od uspomena
zabranjeno je ne smejati se problemima
ne boriti se za ono sto zelis
ostaviti sve zbog straha
snove ne pretvoriti u realnost

Zabranjeno je ne pokazati svoju ljubav
da drugi placaju tvoje dugove i los smisao za humor
ostaviti svoje prijatelje
ne pokusati sacuvati ono sto ste proziveli zajedno
zvati ih samo kad ti trebaju
zabranjeno je da ti ostali budu vazniji od sebe samog
pretvarati se pred ljudima da te ne interesuju
zaboraviti sve ljude koji te vole

Zabranjeno je ne raditi stvari zbog samog sebe
imati strah od zivota i obaveza
ne ziveti svaki dan kao da je poslednji uzdisaj
zabranjeno je oterati nekog a da se ne pomirite
zaboraviti njegove oci,osmeh,sve, jer je on nastavio svojim putem
zaboraviti proslost i patiti sa sadasnjosti

Zabranjeno je
ne pokusati razumeti ljude
misliti da njihov zivot vise vredi nego tvoj
ne znati da svako ima svoj put i svoju srecu
zabranjeno je ne stvarati svoju istoriju
ne imati vremena za ljude koji te trebaju
ne razumeti da ono sto ti zivot da, to ti i uzme

Zabranjeno je ne traziti srecu
ne ziveti svoj zivot pozitivnim stavom
ne misliti da mozemo biti bolji
ne osecati da ovaj svet bez tebe ne bi bio isti...

Pablo Neruda

Dok cutim

Kad vidiš da tuga
uplovi u moje oči
nemoj pitati ništa
ovlaš me dotakni prstima
možda će tuga proći.

Ako mi reči zamru u grudima
i osmeha nema na usnama
ćuti samo,ne pitaj zašto
i ćutanje je ponekad
suviše glasno.

Ako ti se učini nekad
da sam nekako dalek,grub
ne traži da ti kažem zašto,
postoje odgovori koji se
ne mogu uvek reći.

Ne,ne tražim da me shvatiš
to ne bi mogli ni umovi veći
samo se ponekad osmehni blago
možda će sve ono teško
makar na trenutak
od mene pobeći.

N.N

Da li

Da li ti se ikad ucinilo
da cuješ korake
kako niz ulicu lako grabe
i pomisliš: to je...
Potrciš a ulica pusta.
Da li ti se ikad dogodilo
da cuješ glas,
a ti procvetaš kao prolece
i pocneš da placeš
i dok koraci odzvanjaju
u tebi,
ti postaješ glas.
A onda polako
izranjaš iz sna
pokušavajuci da se vratiš
i pružiš ruku u
beskraj.

N.N

A mogli smo sve

Možda ti nisam rekao
kad se u nebo zagledam
kao da vecnost dodirnem
ceo svoj život sagledam

A s’ tobom sam mogao sve
topio suze u osmehe
a s’ tobom sam umeo sve
bojio sumrak u svitanje

Prevrcem brazde nebeske
k’o svoje prazne godine
nekad me zvezda dotakne
pa me povuku dubine

Ja sam ti samo nalicje
od onog sto si volela
moje su duge bez boje
i ti si me prebolela
Ne plašim se ljubavi
što kida,što me baca u pobožnost
ne plašim se snage tvog osmeha
što me cini zauzdanim, slobodu osecam

Strah me samo
da nikad necu voleti tako
kao tebe,kao našu ljubav
secanja ne želim

Ostani zauvek tu
u meni,gde sam te sakrio
od pogleda,od misli drugih muskaraca
ti si moja unutrašnjost...

Zoran Dasic - Dasa

Ti si san moj

Svaka devojka neciji je san
tajna ljubav, koju krije od svih
tajna koja uvek ulepsa dan
i koja uvek u njemu stvori stih

Svaka devojka neciji je san
i neko zeli da se budi s'njom
al zivot, zivot nam to ne da
i uvek zavrsis sa pogresnom

Svaka devojka neciji je san
skrivena ljubav, kojoj neko potajno se nada
i po cenu da ostane sam
u toj zelji lako ce da strada

Svaka devojka neciji je san
bol, što prazninu stvara
moc, što snagu mu da
da i dalje nastavi da sanja

Svaka devojka neciji je san
al završi s'onim kom je samo broj
znam da zvuci cudno, znam
al ti, ti si san moj.

N.N

Divno je biti nekome nesto

Divno je biti nekome nesto,
 divno je biti tebi sve...
 Mogli bismo ugasiti svetla
 i biti svoji
 kad nas noc mami.
 Ti si odmor na dugom putu
 i vetar sto me goni
 na lutanja,
 vetar sto me goni...
 i mozda nikad nisam hteo
 ovako kao nocas
 da ti pozelim
 najlepsu laku noc.

 Divno je biti nekome nesto,
 divno je biti tebi sve.
 Ljubomorno cuvam
 ove nezne sate
 da me uvek prate
 dok nisi tu.

 Sve dok me drzis
 cvrsto za ruku,
 nikog na svetu
 ja se ne bojim
 Ti si odmor na dugom putu
 i vetar sto me goni
 na lutanja,
 vetar sto me goni...
 i mozda nikad nisam hteo
 ovako kao nocas
 da ti pozelim
 najlepsu laku noc.

 Latino

Ne bira se ljubav

Ne bira se ljubav
 kao ni smrt.


 Sve je u knjigama
 duboko pod morem
 zapisano.


 Jezikom neznanim nama,
 nebesnim pismenima.


 Niti se odupreti možeš
 niti preskociti dan.


 Kao što ne možeš
 tudji san usniti
 niti okom drugim
 videti.


 Voleo bih da nisi ti
 ona koju u ovom času
 volim.


Pero Zubac

Volim te za sve zene koje nisam voleo

Volim te za sve zene koje nisam voleo,
 za sva vremena u kojima nisam ziveo....
 zbog mirisa velike pucine i mirisa toplog hleba,
 zbog snega sto se topi i proletnih cvetova,
 zbog zvezdanih noci i svih suncanih dana.

 Volim te zbog tvoje topline i neznosti ....
 zbog tvog osecajnog srca.

 Ti si moj razum kad' nisam siguran u sebe....
 moja zvezda sto mi tamu obasjava,
 moje sunce sto mi dusu zagrejava.

 Bez tebe bi zivot bio samo siroka pustinja ,
 jer ti si zvezda na mojoj stazi i suza u mom oku .

 Ti si svetlost u tami zivota i beskrajna tema za moje snove .
 Ti znas da mi trebas kao zori sunce,kao suncu zrak....
 kao plimi oseka,kao kisi kap,

 Trebas mi kao skitnici daljine,kao tisini zvuk,
 kao sanjaru snovi i pesniku prolecne kise.

 Moj zivot bez tebe bio bi kao noc bez jutra,
 kao danas bez sutra...kao dusa iscrpljena .... prazna.

 Lepo je otvoriti oci i znati da postojis da si tu.
 I ne trebas me voleti mnogo,dovoljno je malo,
 ali neka to bude zauvek .

N.N

LJUBAV

Dodje iznenada,

slobodno useta,

zauzme svaki deo srca,

ispuni radoscu dusu,

vine medju oblake i zvezde,

stavi osmeh na lice,

sjaj u oko,

napravi haos u glavi,

podari najlepse snove...


Nestane iznenada,

baci treskom sa oblaka na zemlju,

donese noci bez sna,

dane bez svetlosti,

zivot bez radosti,

prazne ruke,

rane na srcu,

bol u dusi,

suze u oku,

haos u glavi...

LJ U B A V,

snaga sto u trenu uzdize,

snaga sto u trenu razara.

LJ U B A V


Marijana Mladenovic

Čežnja za tobom

Darujem se noćas
kroz ustreptale misli zvijezdama
Poljupcima noći prekrivam sve staze
do užarenih visina strasti
Uzavrela krv struji
kroz nabacane riječi
kojima me želiš slomiti
Ne dam se vjetrovima ljutnje
što teku sa usana
I ne marim što me zapljuskuju
kapi ledene kiše sa trepavica
Ne bole me ni tragovi tuđih koraka
što gaze mi po uspomenama
Samo ponekad osjetim
u dubini srca
dah tvojih misli 
I iznova se slomim
u čežnji za tobom. 



Evica Kraljić

U zanosu mojih snova

Opet si se noćas ušunjala u snove.
Nečujnim koracima, kao izmaglica
lagano, kroz senku, pratila moj hod.
A ja sam se plašio.
Plašio Tvoje prividnosti,
sa pramenom mesečine u Tvojoj kosi,
u ovom polutamnom svetu.
Plašio da ne razbijem iluziju,
sačinjenu od staklenih snova.
I strepio da ne poremetim
spokoj Tvog pogleda.
Približi se.
Dodirni me. Toplo,
kao povetarac sa juga.
Vrhovima prstiju, leptir-poljupcima.
Blago, pržeći dahom.
Dodirni moje lice, kosu, telo.
Kao letnja kiša zedno pustinjsko tlo.
Kao nekad. Sasvim slučajno.
I nije potrebno izustiti bilo šta drugo.
Jer reći su postale rime.
A rime pogledi.
Pogledi pretvoreni u dodire.
Dodiri govore sve.
Kroz strast. I ljubav.
U zanosu mojih snova...


N.N

Kada se jednog jutra probudiš

Kada se jednog jutra probudiš sa osmehom na usnama,
 kada ti se cini da je kiša samo muzika,
 da je snažan vetar samo preneseni dodir njenog milovanja na tvoj obraz,
 znaceš da vredi živeti, pa makar samo tog dana... nalazeci u tome smisao...
 Jer, hodajuci po paperjastim oblacima,osluskuješ ritam sopstvenih koraka,
 vidiš da se u tvoju senku uplela jos necija, manja,
 osetis dašak svežine i dobro poznati miris parfema...
 Jer prethodne noci, ja bio sam tvoj san,sladak i gorak, ali tvoj cele noci...
 Namamio sam te u moj zacarani svet,u koji si, znam, oduvek htela doci...
 Te noci bio sam tvoja senka,pratio te neumorno od sutona do zore i cekao trenutak,
 kad zvezde zacute,da se ulijem u tebe kao reka u more...
 Samo te noci, bio sam tvoja misao i lutao na ivici fantazije i stvarnosti...
 bio sam i tvoja pesma,citala si je dugo, sve stih po stih...i tvoja igra bio sam,
 volela si moj ritam, sve taktove moje...Ti si te noci bila moja muza...
 Olovkom sam pratio obrise tvoga tela,i iz noci ludila, kajanja i strasti,
 rodila se pesma...naša...samo naša...
 Tada, tog jutra shvatio sam da svoje srce više ne mogu celo samo za sebe zadržati,
 i svidja mi se taj osecaj...Cini mi se kao da lebdim,
 a još uvek samo hodam,postajem bice od svetlosti...
 I kljuca mi u venama na pomen tvog imena...
 Osecam se tako mocnim kao da cu se rasprsnuti...
 i želim da se rasprštim na hiljade delova i postanem deo kosmosa,
 onda da se spojim sa tvojim delicima i ostanem tako zauvek,tada znam da vredi živeti...
 Vredi zbog svake nove zore koju drugacije vidiš,
 vredi zbog belih golubova koji ce ti odneti moje poljupce kada budeš bila daleko,
 vredi zbog snova koje dopola odsanjaš, a ti ih nastavljaš,
 zbog jastuka koji ujutru mirišu na tebe,
 zbog malog poljupca na vratu boje tvog najdražeg karmina...
 Vredi živeti samo zbog tvog glasa,opije te brže i od najjaceg vina,
 kada dok hodamo zajedno ulicama buducnosti,tiho me uhvatiš za ruku i    šapneš da me voliš...

N.N

Pesma o meni i Tebi

Znam,
mora biti da je tako:
nikad se nismo sreli nas dvoje,
mada se tražimo podjednako
zbog srece njene
i srece moje.

Pijana kiša šiba i mlati.
Vrbama vetar cupa kosu.

Kud cu?
U koji grad da svratim?

Dan je niz mutna polja prosut.

Vucaram svetom dva prazna oka.
Zurim u lica prolaznika.
Koga da pitam, gladan i mokar,
zašto se nismo sreli nikad?

Il' je vec bilo?
Trebalo korak?
Možda je sasvim do mene došla.
Al' ja,
u krcmu svratio, gorak.
A ona,
ne znajuci - prošla.

Ne znam.
Ceo smo svet obišli
u žudnji ludoj,
podjednakoj,
a za korak se mimoišli.

Da, mora biti da je tako.

Miroslav Mika Antic

S’ tobom – bez tebe

Želja je želja, iz srca slabost
 Nošena snagom bujice strasti,
 Otkrila moju bestidnu nagost-
 Gde ponos mora na kolena pasti.
 I opet prizor pred budnim okom
 Kakav se nade s’ prolecem ranim…
 Šta li to huci mojim krvotokom?
 Kako da tebe od sebe branim?
 Nije da ne znaš šta me to lomi,
 I kako taj bestid sobom da svladam.
 Možda je bolje – neka me zgromi
 Ta culna drskost u koju padam !
 Da li da kažem –oprosti ! zato-
 Što lupanje srca postaje jace,
 Meni uzeto – a tebi dato !
 Oci mi setne – dok tvoje zrace.
 Kao na recept – data mi doza,
 Cuteci kažeš – toliko treba.
 Nevidljiv dodir niz tebe sroza
 A želja vrela, k’o zrak sa neba.
 Nisam ni mislio da imam pravo
 Da ljubim dušom ženu kraj sebe,
 Al’ znam da mogu reci ti – Zdravo!
 I vazda biti s’ tobom – bez tebe!

 Branko O. Tomic

Arhivski uzorak

 Danas su neka moderna vremena,
 A ja sam neki starovremen covek,
 Arhivski uzorak.

 Sa usnama sto se smeju veri i nadi,
 Sa telom koje bi samo neznost da mami.
 Ja sam covek koji ne ume da ceka
 Ulizujuci se mudro obmani,lazi.

 Ja sam covek koji bi da se ljubi,
 Koji bi da misli, da se smeje,
 Covek koji trazi neku sebi slicnu
 Koja ce umeti da ga oseti i vidi,
 Bez zelje da ga od glave do pete promeni.

 Samo onaj koji ume da voli nesebicno,
 Dajuci svaki deo sebe Tebi
 Kojoj poklanja sav svoj svet
 Onaj koji te nikada menjao ne bi.

N.N