Andjeosko lice

Anđeosko lice spazih
i pogledah oči tvoje,
u trenutku tad osetih
da zastade srce moje.

Ispuni me onaj tajni,
ah osećaj onaj bajni,
što mi ne da san na oči
i što razum moj mi koči.

Voleo bih da se budim
kraj anđela jednog takvog,
da ga cele noći mazim,
večnost celu da ga pazim.

Da ti šapćem reči nežne
kad zaveju noći snežne,
kraj kamina da te ljubim
i za tobom glavu gubim.

Pokraj mora da te šetam
dok ti vetar kosu dira,
da istopim usne tvoje
dok muzika tiho svira.

Ruku tvoju da poljubim
nežno kao lastavicu,
na dlan jednu suzu pustim,
jednu mala radosnicu.

Da mi nikad ne odletiš
anđelčiću moj maleni,
da kraj mene uvek budeš,
da zauvek mene čuvaš!


N.N