Prolećna pesma

Osecam veceras, dok posmatram laste 
I pupoljke rane,
Kako srce moje polagano raste
K'o vidik u lepe, nasmejane dane;
 
Kako s mladim biljem postaje sve vece
I lako k'o krilo,
I kako mu celo jedno nebo srece
I pakao bola ne bi dosta bilo;
 
Kako cezne za svim sto bi zivot mog'o 
Lepog da mu dade,
Tako su mu velike ceznje mu i nade. 

Osecam, da dosad sve je bilo sala
Moga srca vrela; 
Da jos nikom nisam ljubav svoju dala
Koliko bih mogla i koliko htela; 

Da ima u meni cela nezna plima
Reci nereceni',
Da bih srce mogla poklanjati svima
I da opet mnogo ostane ga meni.

Desanka Maksimović