S’ tobom – bez tebe

Želja je želja, iz srca slabost
 Nošena snagom bujice strasti,
 Otkrila moju bestidnu nagost-
 Gde ponos mora na kolena pasti.
 I opet prizor pred budnim okom
 Kakav se nade s’ prolecem ranim…
 Šta li to huci mojim krvotokom?
 Kako da tebe od sebe branim?
 Nije da ne znaš šta me to lomi,
 I kako taj bestid sobom da svladam.
 Možda je bolje – neka me zgromi
 Ta culna drskost u koju padam !
 Da li da kažem –oprosti ! zato-
 Što lupanje srca postaje jace,
 Meni uzeto – a tebi dato !
 Oci mi setne – dok tvoje zrace.
 Kao na recept – data mi doza,
 Cuteci kažeš – toliko treba.
 Nevidljiv dodir niz tebe sroza
 A želja vrela, k’o zrak sa neba.
 Nisam ni mislio da imam pravo
 Da ljubim dušom ženu kraj sebe,
 Al’ znam da mogu reci ti – Zdravo!
 I vazda biti s’ tobom – bez tebe!

 Branko O. Tomic