Kada se jednog jutra probudiš

Kada se jednog jutra probudiš sa osmehom na usnama,
 kada ti se cini da je kiša samo muzika,
 da je snažan vetar samo preneseni dodir njenog milovanja na tvoj obraz,
 znaceš da vredi živeti, pa makar samo tog dana... nalazeci u tome smisao...
 Jer, hodajuci po paperjastim oblacima,osluskuješ ritam sopstvenih koraka,
 vidiš da se u tvoju senku uplela jos necija, manja,
 osetis dašak svežine i dobro poznati miris parfema...
 Jer prethodne noci, ja bio sam tvoj san,sladak i gorak, ali tvoj cele noci...
 Namamio sam te u moj zacarani svet,u koji si, znam, oduvek htela doci...
 Te noci bio sam tvoja senka,pratio te neumorno od sutona do zore i cekao trenutak,
 kad zvezde zacute,da se ulijem u tebe kao reka u more...
 Samo te noci, bio sam tvoja misao i lutao na ivici fantazije i stvarnosti...
 bio sam i tvoja pesma,citala si je dugo, sve stih po stih...i tvoja igra bio sam,
 volela si moj ritam, sve taktove moje...Ti si te noci bila moja muza...
 Olovkom sam pratio obrise tvoga tela,i iz noci ludila, kajanja i strasti,
 rodila se pesma...naša...samo naša...
 Tada, tog jutra shvatio sam da svoje srce više ne mogu celo samo za sebe zadržati,
 i svidja mi se taj osecaj...Cini mi se kao da lebdim,
 a još uvek samo hodam,postajem bice od svetlosti...
 I kljuca mi u venama na pomen tvog imena...
 Osecam se tako mocnim kao da cu se rasprsnuti...
 i želim da se rasprštim na hiljade delova i postanem deo kosmosa,
 onda da se spojim sa tvojim delicima i ostanem tako zauvek,tada znam da vredi živeti...
 Vredi zbog svake nove zore koju drugacije vidiš,
 vredi zbog belih golubova koji ce ti odneti moje poljupce kada budeš bila daleko,
 vredi zbog snova koje dopola odsanjaš, a ti ih nastavljaš,
 zbog jastuka koji ujutru mirišu na tebe,
 zbog malog poljupca na vratu boje tvog najdražeg karmina...
 Vredi živeti samo zbog tvog glasa,opije te brže i od najjaceg vina,
 kada dok hodamo zajedno ulicama buducnosti,tiho me uhvatiš za ruku i    šapneš da me voliš...

N.N