Pesma o meni i Tebi

Znam,
mora biti da je tako:
nikad se nismo sreli nas dvoje,
mada se tražimo podjednako
zbog srece njene
i srece moje.

Pijana kiša šiba i mlati.
Vrbama vetar cupa kosu.

Kud cu?
U koji grad da svratim?

Dan je niz mutna polja prosut.

Vucaram svetom dva prazna oka.
Zurim u lica prolaznika.
Koga da pitam, gladan i mokar,
zašto se nismo sreli nikad?

Il' je vec bilo?
Trebalo korak?
Možda je sasvim do mene došla.
Al' ja,
u krcmu svratio, gorak.
A ona,
ne znajuci - prošla.

Ne znam.
Ceo smo svet obišli
u žudnji ludoj,
podjednakoj,
a za korak se mimoišli.

Da, mora biti da je tako.

Miroslav Mika Antic